Милошево писмо

4261585563 c107072232Помаже Бог. Ја бих се, пре свега, захвалио Владики Порфирију, оцу Бранку, оцу Стефану, и свим очевима и људима добре воље, који нам помажу на овом нашем путу да излечимо наше душе, на овом нашем путу излечења. Зовем се Милош, долазим из Краљева. Имам 33 године. У Заједници сам 20 месеци. Ожењем сам и имам сина од 13 година. Отац ми је умро кад сам био јако млад и, мислим да сам се ја од тад, онако, изгубио... Почео сам да будем бунтовник, и то се негде касније исказало. Мајка се преудала када сам имао неких 15 година, значи, после мог осмог разреда. Са неких 15-16 година отишао сам од мајке и од куће, и дошао у очеву кућу у Краљеву, одакле сам и поникао, наравно. Почео сам одмах да живим "улицу", јер, једноставно, није било никога..., или је можда и било, али ја за то тада нисам хтео ни да чујем. Почео сам да живим тај неки живот, где сам се одмах сусрео са свим, за мене тада "добрим стварима" - крађом, дрогом, и свим тим стварима које су тада за мене биле добре. Али већ тада, негде после годину и по дана, толико сам заглибио, да је кући убрзо почела да долази полиција, одмах се ту, у кући, појавио и социјални радник, и..., свашта се ту дешавало.

Опширније...

Човек узраста кроз труд

55876УТОРАК, 6.ЈУЛ2010.
Спустио сам лопту, олабавио каиш. Ствари су такве какве јесу и ја не могу да их мењам, односно не могу да мењам друге људе, могу да променим своју реакцију на стварност око себе.

Један човек кога сматрам паметним рекао ми је недавно да ниједан труд не остаје ненаграђен. Верујем у то, човек само треба да дấ све од себе и да не раз-мишља о награди за труд и награда ће се сама испољити у његовом животу и на начин о коме није ни сањао. Ако човек не придаје награди велику важност, онда га ни казна или унижење неће омалодушити и омести.

Ја вам сада преносим део својих данашњих размишљања, она су ми обележила дан и помогла ми да се опустим. Схватио сам да човек узраста кроз труд, а не кроз

плод свог труда.  А да би могао да се посвети свом послу човек мора да буде опуштен и миран у себи.

То је то, само се молим за здравље јер ми бол односно болест искривљује поглед на свет и мења перцепцију.

Што се данашњег дана тиче, издвојио бих кување ручка у котлићу - мој први пут. Уз савет и техничку подршку браће све је испало добро.

Добили смо два нова брата, надам се да ће се уклопити, и вест која ме јако радује: брат Саша В. звао оца и сутра се враћа -молио сам се за њега.

На крају: ноћ од прозора даље је..

Опширније...

Маринино писмо

 

декорација-Земља живихЖивот без речи, без добрих дела, без љубави искрене, без Христа - није живот. То је оно, што сам научила у заједници. Са вама и кроз вас. Мој живот је добио смисао. Научила сам да будем срећна, да се радујем свим оним стварима које нам је, сада сам тек сигурна, Бог пружио. Срећна сам са вама, а без телевизора, без музике, буке, алкохола, цигарете, хероина - свих оних ствари које су ми прошли живот чиниле тако вештачки срећним и стварале привидно задовољство. Све оне, које су у ствари чиниле живот неподношљивим. И које су маскирале смисао живота, чинећи маглу у мојим очима - само да се не бих сусрела са истинском љубави - са Христом. Колико су то само заблуде?! Ја и даље волим неке такве ствари, морам признати, али их сада доживљавам другачије и гледам их неким новим очима. Постављам ствари на своја места и имам нове вредности за сваку од њих.

Опширније...

Претрага ( ћирилицом )

Примајте новости имејлом

Потврдите листе на које желите да се пријавите, унесите име и имејл и пријавите се на листе за примање новости са сајта путем имејла.

Препоручите нас осталима

Powered by Spearhead Software Labs Joomla Facebook Like Button