- Опште теме везане за нашу предивну Православну веру назвасмо ''Православље у срцу'' јер је нашој вери једино ту и место. Наш целокупан однос према Богу и људима, наше мисли, речи и молитве могу бити неприкосновено чисте и искрене једино ако путују ''из срца''.
|
|
Трагајући за Богом, кроз духовника упознах јеванђељску љубав |
|
 Често се питах: шта је то љубав? Појачано лупање срца, знојави дланови, замућен поглед...? Не! Нежан додир по коси, вибрантан осећај топлоте произведене свежим дахом са благим мирисом ментола? Не, ма није ни то! То је страст. Жмарци у стомаку... оно кад ти није добро... ? Ма какви, нема везе. А да није... ? Ма неее, нема појма... ! А, можда када мислиш да некога много волиш и када ти се чини да би и живот дао за некога ако затреба? То...? Ма све је то пролазна страст. Какав живот ?! Не живимо у средњем веку, коме данас треба твој живот...! Па... ?!
- Све је почело једног сунчаног преподнева. Прелеп пролећни дан, што би рекли, као измишљен. Дугогодишњи бројни покушаји да пронађем нешто што ми се чинило најдрагоценијим на свету - душевни мир, падају у воду. Ни лекови, ни ''стручно оспособљена лица'' не могу помоћи. Покушавам сам ; не иде! Већ одомаћени немири, кошмари, лутања ме коренито разарају. Покушавам да се сам извучем - не иде! Верујем чврсто у Бога, али ми нека невидљива рука не да да приђем истини и да дођем до потребних сазнања. Бих, али не знам како.
|
|
Опширније...
|
|
|
Тако близу а тако далеко.
Тако блиско а толико страно.
- Често се ударајући у груди поносимо припадношћу религији која једина најсуптилније људско осећање – љубав изједначава са самим Богом као нечим најсавршенијим у васељени. Поносимо се и замишљамо како смо до последњег атома испуњени овим светим осећањем, како безусловно и у потпуности испуњавамо све заповести које нам је Господ оставио што својим личним присуством, што кроз Свето Јеванђеље. Безумно се гордимо непрестано наносећи нове слојеве невидљиве отровне копрене на ионако слабашне и неразвијене духовне очи.
И оно мало љубави што нам је Бог подарио као основу која нам помаже да се називамо божјим створењима, небрижно гајимо негде на дну срца, непрестано затрпавајући новим духовним отровима, усисаних из медија и отпале нам околине ''која нам толико значи''.
- Колико нас зна да међу нашим ''љутим непријатељима'' - Албанцима (браће по Адаму) има око четвртине који су православне вере (браћа у Христу) а колико нас је спремно да се суочи и помири са чињеницом да су то људи који нас не мрзе, не желе нам зло и поимају нас као браћу, несебично, искрено и отворено. Имао сам прилике да осетим неизрециву духовну радост при сусрету са поменутом браћом који су ме, при том веома срдачно дочекали.
-
|
|
Опширније...
|
- Из разговора са једним духовником запамтио сам интересантну реченицу: “ Црква је као сијалица око које круже разни инсекти “. И заиста, свако Божије створење је прича за себе препуно особености које овај диван свет чине живим, интересантним. Кад мало боље размислим, не би било добро да сви будемо исти, било би нам досадно. Сваки појединац међутим, има одређено место и улогу у животу. Ако правилно схватимо нашу улогу и управимо живот ка Богу као једином циљу, она ће бити оправдана и сврсисходна. Нико на исти начин не путује ка циљу.
- Узмимо за поређење саобраћај: неко се вози аутомобилом, неко аутобусом, трећи пак возе бицикл или иду пешке али сви имају нашто заједничко, сви кад-тад стигну на циљ. Са друге стране имућни возе аутомобил марке Мерцедес на пример, сиромашнији Југо али сви на крају дођу до жељеног и потребног одредишта. Дата поређења се могу пресликати на образовање људи: неуком али вредном човеку исто као и наобразованом је дата могућност да уз потпуну слободу и добру вољу досегне саме врхове духовног развоја и заслужи Царство Небеско. Међутим, интелект је много сложенији појам и везује се само за начин искоришћења поседованих потенцијала.
|
|
Опширније...
|
|
|
|
|
|
Православље у срцу
.jpg){kind=small}
