Духовни кутак
Препоручите нас
Препоручите ову страницу пријатељима!Нови чланци
- Други о Земљи живих - Вечерње новости
- Потписан меморандум о сарадњи МУП-a и Земље живих
- Молитва Св. Јефрема Сирина која се чита у време великог поста
- Три приче
- Изгорела кућа заједнице Земља живих у Витковцу код Алексинца
- Наше прво представљање пред Српским лекарским друштвом
- Трагајући за Богом, кроз духовника упознах јеванђељску љубав

Победити своју површност
Боже, помози ми, молим те!
Христос Васкрсе!
Мисао дана: Мудрост Гле, истину љубиш, и јављаш ми непознатости и тајне мудрости Твоје
( Текст објављен у часопису 'Православни мисионар', Септембар/Октобар 2010. ) |
Јеванђеље
И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грјешници дођоше и јеђаху са Исусом и са ученицима његовим.
И видјевши то фарисеји рекоше ученицима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије?
А Исус чувши рече им: Не требају здрави љекара него болесни.
И видјевши то фарисеји рекоше ученицима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије?
А Исус чувши рече им: Не требају здрави љекара него болесни.
Матеј 8:10-12
Анкетa 1
Анкета 2
Линкови
first
prev
next
last
start
stop
Ово је први понедељак у заједници, а можда и у животу, да ми је био леп. Увек ми је понедељак био мучан, ваљда зато што је представљао почетак радне недеље. Када боље размислим, видим да нисам изградио добар однос према раду. Пре ми је посао био само средство преко којег ћу доћи до дроге. Сам рад ме никада није испуњавао јер кад сам био дрогиран могао сам радити било шта. У задње време покушавам изменити тај однос. Покушавам да уживам у свакој обавези и послу који радим. Видим како се кроз посао суочавам са самим собом и својим односом према животу. Покушавам победити своју површност и незаинтересованост.
Није увек лако јер је то вероватно укорењено дубоко у мени али ћу се искрено потрудити. Осећам да овај пут стварно имам воље и снаге за то. Имам осећај да сам тек сада сазрео и да ми тек предстоје највеће победе. Желим да видим И. и Т. и да се мало одморим од овог темпа и то је буквално све. Мислим да имам неки мали страх од сусрета са спољним светом. Од тога ко сам уствари ја у односу на спољни свет и оне у њему. Ово ће Бити први пут после двадесетак година да сам оволико дуго "чист". Годинама сам се дрогирао и буквално одрастао и формирао се кроз дрогу. Овде сада када размислим знам да сам М. К, да сам из Сомбора, да сам се дрогирао 14 година и да имам жену и децу. Али ко сам ја после свих тих година и после овога овде? Мслим да ће ми бити јако чудно да се сретнем са њима нормалан. Осећам као да сам се пробудио из коме и сазнао да имам жену и децу и неки живот иза себе.