• Једно прохладно али сунчано јутро, омања група младих суочи се са нечим што би многи желели да доживе: неизрециву духовну радост и одушевљење нечим што већина људи погрешно сврстава у давно свршен чин, чак у првобитно време живота и деловања Хришћана -  чудом Божије љубави и милости! Уверише се да се и данас чуда дешавају и то можда и већим интезитетом него некада. Чини се да се савременом човеку нахватала паучина на духовне очи  па не примећује око себе све оно о чему сведоче бројна предања давних времена.
  Обузети страшћу и  изазовима свакодневног живота зачињеног многобројним гресима, немамо времена да се посветимо људима и догађајима који нас се бар мало не дотичу, који су тако близу нас, а тако далеко.
• '' Земља живих '' - гласи опомињући назив јединственог пројекта Српске Православне Цркве    који је померио границе савремене науке и медицинско-психолошких достигнућа. По благослову Владике Иринеја - Епископа бачког, а под старатељством братства манастира Ковиљ на челу са Владиком Порфиријем, основана су специјална места, тзв. ''куће'' за лечење зависника од опојних средстава.

• Ове духовне болнице условно речено представљају ''манастире'' у којима се из године у годину дешавају Божија чуда: духовна и телесна исцелења младих људи - наочиглед безнадежних случајева од којих  су скоро сви дигли руке. Скоро сви - осим Бога и њихових родитеља који потражише Божију помоћ и милост. Њиховим молитвама и неописивом духовном снагом ових младих подвижника, а пре свега  уз неизрециву љубав и милост  Божију, десило се чудо: они који су до скоро дотицали духовно и телесно дно, који су више личили на демоне него на људе, сада живе по типику општежитељних манастира, скрушеног понашања, ведрог и здравог лица.
• Свако ко  и мало има предрасуда према палој браћи који су подлегли стравичном искушењу узимања наркотика, наћи ће се у великом чуду. Призор је супротан очекиваном, штавише задивљујући јер уместо оронулих лица, неартикулисаних крикова и пренеразених погледа са којима се можемо срести по болницама за лечење  од болести зависности, овде вас окупирају блажена лица спасених душа, лица пуна смирења и покајања  са одмереном дозом радости и божанске љубави.

• Лечење у кућама је бесплатно и за разлику од сличних покушаја, лечи се само Јеванђељем, тј. лепотом близине Божије. Не постоји бољег и оправданијег лека јер су ови млади људи трујући тело , Божију творевину, подигавши руку на Бога отровали и душу. Никоме до сада није пошло за руком да нешто што је нематеријално - душу излечи - поврати у нормалу нечим материјалним, лековима !!! Одузимајући им дрогу, за узврат им је дато Јеванђеље и тиме попуњена празнина која настаје наглим одузимањем нечега на шта се тело навикло - зло се замењује добром. Они одједном постају '' робови '' љубави Божије, служе се и хране њоме. Она их инспирише у свим животним подухватима, пре свега у борби против зла којем су претходно били подлегли. Резултати су фасцинантни - чудесни и не могу се ни свим речима овога грешнога света описати. Тај призор једноставно треба доживети.
• У Бачкој постоје три ''куће'':  у Ченеју и Вилову за мушкарце и једна у Бачком Петровом Селу за жене о којима се брине свештеник Бранко Ћурчин из Новог Сада. Једна кућа, која је такође у овом систему се налази у шумадијској епархији у селу Брајковац код Лазаревца о којој, по благослову Владике шумадијског Јована брине свештеник Александар Новаковић из Лазаревца.

Општежитељство

• У кућама се живи по јединственим, спасоносним ''правилима'' налик општежитељним манастирима. У тим малим заједницама, кротошћу ових подвижника влада неописиви мир, братска љубав и толеранција, спознање греха и спремност да се до последњег атома снаге бори против истог. Целодневна лична, а пре свега заједничка молитва, вршење бројних корисних обавеза прецизно и студиозно дефинисаних за сваког понаособ, стражење над својом и душом присутне сабраће, читање Јеванђеља за време оброка - само су део овог јединственог, спасоносног и животворног програма који је до сада остварио невероватне  резултате. Зачуђујући повратак ових младих људи у нормалан и богоугодан живот је непорециви доказ да је Христос васкрсао и да је ту, међу и у нама. Уместо бескрајне таме, бола и патње, посрнула браћа су изабрала вечни живот у живом Богу нашем.
• Не би било згорег да бројне благочестиве личности из јавног, политичког живота, тј. ''државног апарата''  које изабрасмо да нас воде и учине нам живот подношљивијим и лепшим, ослухну потребе ових смелих подвижника и подстакну ширење програма на целу државу а нарочито области које су више контаминиране једном од највећих пошасти људског рода - наркоманијом! Јер, ''добро је чинити добро свима, а нарочито онима који не могу да врате'' !
•  
• (Текст објављен у часопису ''Православни мисионар'' - мај/јун 2009.)